Mnogo ljudi ima averziju od stomatologa. Obično vuku neku traumu iz detinjstva kada se u to vreme nije poklanjala velika pažnja prevenciji . Odlazak kod zubara se svodio na bol i na ekstrakcije. Danas smo zahvalni mladim edukovanim roditeljima koji nam dovode svoju decu kada ih ništa ne boli, jer znaju koliko je važno uspostaviti jedan dobar prijateljski odnos između stomatologa i deteta koji se zasniva na POVERENJU.

Poželjno je da u prvoj poseti ništa ne radimo u ustima deteta. Samo ga treba upoznati, i kroz razgovor mu pokazati stolicu, kako se sipa voda u čašu, kako se upotrebljava ogledalce, kako se peru zubići…. I napraviti plan za dalje… Ne mora ni sledeći put ništa da se radi ako je dete nepoverljivo i zaplašeno… Već treba nastaviti sa druženjem sve dok nam dete ne dozvoli da mu u miru uradimo šta treba. Ako predvidimo da će intervencija biti bolna onda ga treba animirati da prihvati lokalnu anesteziju u prisustvu roditelja. Treba da znamo da dete ne treba lagati. Ako kažemo da neće ništa boleti a kasnije ipak zaboli, mi smo to dete izgubili kao pacijenta i napravili mu veliku štetu za u buduće.

Ponekad i roditelji mogu da svojim nervoznim i nestrpljivim ponašanjem otežaju stvar.

Kada primetimo da od njh nećemo imati koristi već samo štetu, ponekad ih treba zamoliti da ostanu u čekaonici. Mnogo puta je to urodilo plodom.