Zubne proteze predstavljaju veštačke nadoknade zuba i okolnog podržavajućeg tkiva, koje se za razliku od krunica i mostova mogu vaditi iz usta i vraćati nazad na mesto.

Preteča parcijalnih skeletiranih proteza su parcijalne akrilatne proteze. Ovakve proteze imaju niz nedostataka u odnosu na parcijalne skeletirane proteze i mogu se izrađivati kao privremeno rešenje.

 

PARCIJALNE SKELETIRANE PROTEZE su zubne proteze koje se izrađuju kad je preostao mali broj zuba u vilici. Ovakve proteze u osnovi imaju metalni skelet koji daje čvrstinu. One nadoknađuju izgubljene zube i silu pritiska prilikom žvakanja najčešće prenose na postojeće zube posebnim veznim elementima koji ujedno drže protezu na mestu u ustima. Proteze se za zube mogu držati ili metalnim kukicama koje obuhvataju postojeće zube i vide se u ustima, ili preciznim veznim elementima tzv. „atečmenima“ koji mnogo preciznije drže protezu, pravilnije prenose pritisak na zube i sakriveni su tj. ne vide se u ustima. Za parcijalnu skeletiranu protezu sa atečmenima, potrebno je prethodno pripremiti zube za koje će se vezivati proteza, odnosno rade se posebne metalokeramičke krunice na tim zubima, tzv. „namenske krunice“. Parcijalne skeletirane proteze sa atečmenima u kombinaciji sa namenskim krunicama su najbolje rešenje među parcijalnim protezama.