Zubne proteze predstavljaju veštačke nadoknade zuba i okolnog podržavajućeg tkiva, koje se za razliku od krunica i mostova mogu vaditi iz usta i vraćati nazad na mesto.

TOTALNE PROTEZE se izrađuju kod pacijenata koji su izgubili sve zube. Prilikom gubitka zuba, takođe se vremenom  gubi i deo vilične kosti koji je nosio zube, što je prirodan proces. Zato totalne proteze nadoknađuju pored izgubljenih zuba i taj deo izgubljene kosti i pokrivajuće sluzokože.U ustima totalne proteze omogućuju sve funkcije koje je pacijent obavljao pre gubitka zuba, pre svega žvakanje kao i govor odnosno jasno formiranje glasova, a takođe vraćaju prirodan izgled pacijentu. U toku žvakanja sila pritiska se prenosi ravnomerno na meko tkivo vilica i ,u gornjoj vilici, tvrdog nepca i  zato se totalne proteze prave tako da imaju maksimalno moguću površinu kontakta, a da ne ometaju pokrete. Kada se stave u usta totalne proteze se drže za postojeće tkivo silama adhezije i „vakuuma“. U donjoj vilici je često pomenuti prirodan proces gubitka kosti posle gubitka zuba drastično većeg obima, pa je nekad za donje totalne proteze potrebno koristiti posebne „lepkove“ tj. paste koje pojačavaju adheziju.